Predijabetes – Simptomi i kako ga kontrolisati

U Srbiji oko 500.000 odraslih građana ima dijagnostikovan dijabetes, dok 270.000 sugrađana ne zna da ima problem sa šećerom u krvi. Ukupno, više od 770.000 ljudi u Srbiji, ili svaki 8. stanovnik, ima dijabetes ili je u riziku. Ovo upozoravajuće stanje ukazuje da je potrebno hitno delovanje kako bi se sprečio dalji porast obolelih od ove bolesti.

Predijabetes je stanje povišenog šećera u krvi, ali ne dovoljno visokog za dijagnozu dijabetesa tipa 2. To je period kada se telo nalazi između zdravlja i bolesti, te postoji 58% šanse da se uz promene životnih navika spreči ili odloži razvoj dijabetesa. Blagovremeno prepoznavanje predijabetesa i sprovođenje preventivnih mera ključno je za očuvanje zdravlja i kvaliteta života.

Ključne činjenice

• Predijabetes je asimptomatsko stanje povišenog šećera u krvi
• Faktori rizika uključuju godine, gojaznost, porodičnu istoriju i nedostatak fizičke aktivnosti
• Redovna fizička aktivnost od 150 minuta sedmično može pomoći u kontroli predijabetesa
• Pravilna ishrana sa manje šećera i više vlakana ključna je za prevenciju dijabetesa
• Redovno praćenje nivoa šećera u krvi i saradnja sa lekarom omogućavaju pravovremenu intervenciju

Šta je predijabetes i zašto je opasan

Predijabetes je stanje kada je nivo šećera u krvi viši od normalnog, ali nije dovoljno visok kako bi se označio kao dijabetes. On se definiše kao vrednosti glikemije između 6,1 do 7 mmol/L nakon 12 sati gladovanja. Ovo je kritično stanje jer, usled poremećaja vrednosti šećera u krvi, dijabetičari imaju povišen rizik od depresije, anksioznosti i poremećaja u ishrani.

Definicija i osnovni pojmovi

Predijabetes je prekursor dijabetesa tipa 2, stanje u kojem je nivo glukoze u krvi viši od normalnog, ali nije dovoljno visok da se dijagnostikuje dijabetes. Ovo je faza u kojoj se može preduzeti efikasna prevencija kako bi se sprečio razvoj pune slike dijabetesa.

Razlika između dijabetesa i predijabetesa

Dok je kod dijabetesa nivo šećera u krvi trajno povišen, predijabetes predstavlja prelazno stanje koje može, ali ne mora, dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2. Osobe sa predijabetesom imaju veći rizik od oboljevanja od dijabetesa, srčanih bolesti i moždanog udara.

Statistički podaci u Srbiji

Zabrinjavajuće je da u Srbiji postoji oko 710.000 obolelih od dijabetesa, pri čemu 50% su radno aktivni. Zabrinjavajuće je i što se porast broja obolelih primetan među adolescentima i mladima, pri čemu je u velikoj meri prisutan dijabetes tipa 2.

„Otprilike jedna od šest trudnica širom sveta ima neki oblik disglikemije.“

Faktori rizika za razvoj predijabetesa

Razvoj predijabetesa povezan je s nekoliko ključnih faktora rizika. Jedan od glavnih je gojaznost, posebno povećan obim struka. Osobe s opsegom struka većim od 93 cm kod muškaraca i 80 cm kod žena imaju veći rizik od inzulinske rezistencije, što je jedan od glavnih uzroka predijabetesa.

Fizička neaktivnost je još jedan značajan faktor rizika. Sedentaran način života i nedostatak redovne tjelesne aktivnosti doprinose razvoju predijabetesa, jer vježbanje poboljšava osjetljivost na insulin.

Pored toga, genetski faktori igraju značajnu ulogu. Osobe s porodičnom historijom dijabetesa tipa 2 imaju veću vjerovatnoću razvoja predijabetesa. Takođe, sindrom policističnih jajnika kod žena može biti povezan s većim rizikom.

Starost je još jedan rizični faktor za predijabetes. Rizik se povećava kod osoba starijih od 35 godina, a posebno kod onih iznad 45 godina. Napredovanje godina često dovodi do smanjenja osjetljivosti na insulin.

Konačno, povišen krvni pritisak može biti povezan s većom vjerovatnoćom razvoja predijabetesa. Redovna kontrola krvnog pritiska i pravovremeno liječenje hipertenzije mogu pomoći u prevenciji predijabetesa.

Prepoznavanje ovih faktora rizika i preduzimanje preventivnih mjera mogu pomoći u sprečavanju razvoja predijabetesa i kasnijeg prelaska u dijabetes tipa 2.

Kako prepoznati predijabetes – glavni simptomi

Predijabetes često nema jasno izražene simptome i može trajati i do 5-10 godina bez dijagnoze. Međutim, postoje rani znakovi upozorenja koje je važno prepoznati kako bi se spriječila progresija u dijabetes tipa 2.

Rani znakovi upozorenja

• Povećana žeđ
• Često mokrenje
• Neobjašnjiv umor
• Zamagljen vid
• Tamne promjene na koži (obično na vratu, pazuhu i bedrima)

Fizički simptomi

Fizički simptomi predijabetesa mogu biti slični onima kod dijabetesa, ali obično blaži. Osobe mogu osjetiti povremene napadaje gladi, poteškoće sa koncentracijom i poremećaje spavanja.

Psihološki simptomi

Uz fizičke simptome, predijabetes može uzrokovati i psihološke promjene. Osobe mogu osjećati stalni umor, teškoće s koncentracijom i pojačanu glad.

„Rani prepoznavanje predijabetesa ključno je za sprečavanje razvoja dijabetesa.“

Dijagnostikovanje predijabetesa

Predijabetes je stanje u kojem nivo šećera u krvi nije dovoljno visok da bi se smatrao dijabetesom, ali je ipak viši od normalnog. Dijagnoza predijabetesa se postavlja na osnovu laboratorijskih analiza krvi. Postoje tri različita testa koja se koriste za dijagnozu predijabetesa:

1. Test glukoze natašte – Vrednosti između 5,6 i 7 mmol/l ukazuju na oštećenu glikemiju natašte, što je jedan od oblika predijabetesa.
2. Test tolerancije na glukozu – Vrednosti 2 sata nakon unosa slatke tekućine između 7,8 i 11 mmol/l ukazuju na oštećenu toleranciju glukoze, drugi oblik predijabetesa.
3. HbA1c test – Vrednosti između 5,7 i 6,4% takođe ukazuju na predijabetes.

Ovi laboratorijski testovi test glukoze natašte, test tolerancije na glukozu i HbA1c test ključni su za postavljanje dijagnoze predijabetesa i praćenje stanja šećera u krvi. Kada se utvrdi predijabetes, redovne laboratorijske analize postaju važan alat za kontrolu i praćenje progresije bolesti.

„Predijabetes je zdravstveno stanje u kojem je koncentracija glukoze u krvi povišena, ali je još ispod vrijednosti za dijagnozu šećerne bolesti.“

Rano otkrivanje predijabetesa omogućava preduzimanje pravovremenh preventivnih mera i sprečavanje nastanka dijabetesa tipa 2. Svako ko ima faktore rizika za razvoj dijabetesa, poput prekomerne težine, fizičke neaktivnosti ili porodične istorije bolesti, treba da se redovno testira na predijabetes.

Predijabetes – Simptomi i kako ga kontrolisati

Kontrola šećera u krvi kod predijabetesa ključna je za sprečavanje progresije u dijabetes tip 2. Ovo uključuje redovno merenje glukoze pomoću glukometra, vođenje dnevnika ishrane i fizičke aktivnosti, kao i praćenje telesne težine i obima struka.

Metode kontrole šećera u krvi

Preporučuje se kontrola glukoze natašte i 2 sata nakon obroka, kao i redovne laboratorijske analize HbA1c. Ovo omogućava uvid u prosečnu vrednost šećera u krvi tokom dužeg vremenskog perioda i pomaže u praćenju efikasnosti mera kontrole.

Značaj redovnog praćenja

• Redovno praćenje samokontrole glukoze ključno je za prevenciju progresije u dijabetes tip 2.
• Vođenje dnevnika ishrane i fizičke aktivnosti pomaže u identifikaciji navika koje utiču na nivo šećera u krvi.
• Praćenje telesne težine i obima struka omogućava pravovremeno reagovanje na promene.

Posvećenost redovnoj kontroli šećera u krvi i preduzimanje odgovarajućih mera ključni su za uspešno upravljanje predijabetesom i prevenciju razvoja dijabetesa tipa 2.

„Redovno praćenje nivoa šećera u krvi je ključno za otkrivanje i kontrolu predijabetesa.“

Promene životnog stila kod predijabetesa

Ključni korak u kontroli predijabetesa je usvajanje zdravijih životnih navika. To podrazumeva postizanje i održavanje zdrave telesne težine, kroz gubitak 5-7% telesne mase, što može značajno smanjiti rizik od daljeg razvoja dijabetesa tipa 2. Pored toga, redovna fizička aktivnost u trajanju od najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne aerobne aktivnosti nedeljno, pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi.

Istovremeno, zdrava ishrana bogata voćem, povrćem i vlaknima igra važnu ulogu. Potrebno je izbegavati prerađenu hranu, slatkiše i gazirana pića koja sadrže veliki broj praznih kalorija. Ovakve promene životnog stila zahtevaju i prestanak pušenja, pošto pušenje značajno povećava rizik od komplikacija.

• Postizanje i održavanje zdrave telesne težine
• Redovna fizička aktivnost od najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne vežbe nedeljno
• Usvajanje zdrave ishrane bogate voćem, povrćem i vlaknima
• Prestanak pušenja

Ove sveobuhvatne promene životnog stila predstavljaju ključ uspešne kontrole predijabetesa i delotvornu prevenciju razvoja dijabetesa tipa 2.

Ishrana kod predijabetesa

Ispravna ishrana ključna je za kontrolu predijabetesa i prevenciju razvoja dijabetesa. Preporučuje se mediteranski stil ishrane, obogaćen složenim ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima i omega-3 masnim kiselinama. Ova vrsta ishrane pomaže održavanju stabilnih nivoa šećera u krvi i smanjenju rizika od komplikacija.

Namirnice koje treba izbegavati

• Rafinirane ugljene hidrate poput belog brašna, šećera i slatkih pića
• Prerađenu hranu sa visokim sadržajem zasićenih masti i natrijuma
• Alkohol u velikim količinama

Preporučene namirnice

1. Integralne žitarice (celo zrno pšenice, ječam, raž, ovas)
2. Mahunarke (pasulj, sočivo, grašak, bob, boranija)
3. Orašasti plodovi i semenke
4. Ribe bogate omega-3 masnim kiselinama (losos, skuša, tuna)
5. Nemasni mlečni proizvodi
6. Voće i povrće u izobilju

Ključno je kontrolisati veličine porcija i izbegavati konzumiranje alkohola u velikim količinama. Promena navika u ishrani, uz redovnu fizičku aktivnost, značajno može smanjiti rizik od progresije predijabetesa u dijabetes.

„Mediteranska ishrana, bogata složenim ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima i omega-3 masnim kiselinama, predstavlja odličan izbor za osobe sa predijabetesom.“

Fizička aktivnost kao ključ prevencije

Redovna fizička aktivnost je ključna u prevenciji i kontroli predijabetesa. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, poput brzog hodanja, plivanja ili vožnje bicikla. Vežbe snage dva do tri puta nedeljno takođe mogu poboljšati insulinsku osetljivost. Važno je započeti postepeno i povećavati intenzitet i trajanje vežbi tokom vremena.

Pored strukturisanih vežbi, svakodnevne aktivnosti poput korišćenja stepenica umesto lifta takođe doprinose ukupnoj fizičkoj aktivnosti. Ove navike mogu značajno unaprediti metabolizam i pomoći u poboljšanju insulinske osetljivosti.

Redovna fizička aktivnost ne samo da pomaže u prevenciji predijabetesa, već ima i šire zdravstvene benefite. Ona smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, poboljšava kvalitet života i pomaže u održavanju zdrave telesne težine. Stoga, zasnivanje zdravih navika vežbanja predstavlja ključni korak u kontroli predijabetesa i unapređenju opšteg zdravlja.

Везе ка изворима

• Kako prepoznati predijabetes i sprečiti nastanak dijabetesa? | BENU.RS – https://benu.rs/prevenecija-dijabetesa
• Dijabetes (Šećerna bolest): Uzroci, simptomi i lečenje – https://bol.rs/dijabetes-secerna-bolest/
• Nagli porast ili pad šećera ozbiljno narušavaju zdravlje, a evo kako utiče na raspoloženje – eKlinika – https://eklinika.telegraf.rs/zdravlje/69565-nagli-porast-ili-pad-secera-ozbiljno-narusavaju-zdravlje-a-evo-kako-utice-na-raspolozenje
• Dijabetes – šećerna bolest – https://krugzdravlja.rs/dijabetes-secerna-bolest/
• Insulinska rezistencija – https://www.stetoskop.info/hormonski-poremecaji-i-poremecaji-metabolizma/insulinska-rezistencija
• dijabetes – https://bs.texasheart.org/heart-health/heart-information-center/topics/diabetes/
• Insulinska rezistencija i ishrana – Beo-lab laboratorije – https://www.beo-lab.rs/insulinska-rezistencija-i-ishrana/
• Insulinska rezistencija – Sve što treba da znate! – https://miter.rs/insulinska-rezistencija/
• Sve o dijabetesu na jednom mestu: uzroci, simptomi, lečenje – Poliklinika Brana Kovacevic – https://poliklinika-branakovacevic.rs/2024/02/22/sve-o-dijabetesu-na-jednom-mestu-uzroci-simptomi-lecenje/
• Predijabetes: sve o stanju u kojem se šećerna bolest još može spriječiti – https://www.telegram.hr/pitanje-zdravlja/leksikon-zdravlja/predijabetes-vrijednosti-simptomi-lijecenje/
• Laboratorija Jugolab | Laboratorijska dijagnostika Novi Sad – https://www.jugolab.rs/biohemija/dijabetes
• Diabetes Mellitus- Tipovi, simptomi, lečenje – As Medicus – https://asmedicus.rs/diabetes-mellitus-tipovi-simptomi-lecenje
• Dijabetes tipa 2 može da se kontroliše i bez lekova, a bolest čak i "zamrzne" – eKlinika – https://eklinika.telegraf.rs/zdravlje/41975-dijabetes-tipa-2-moze-da-se-kontrolise-i-bez-lekova-a-bolest-da-zamrzne-probajte-to-da-postignete
• Šta je dijabetes tip 2? – https://www.diabeteswhatsnext.com/rs/sr/o-dijabetesu/sta-je-dijabetes-tip-2.html
• PDF – https://www.pharmamedica.rs/wp-content/uploads/2023/09/PREDIJABETES-eBook-final-Veritas-RS-MET-00007_compressed-1.pdf
• Metformin: Pouzdani saveznik u borbi protiv predijabetesa i dijabetesa – PharmaMedica – https://pharmamedica.rs/endokrinologija/metformin-saveznik-u-borbi-protiv-predijabetesa/
• Tretman Dijabetesa melitusa – https://apotekaplus.rs/saveti/tretman-dijabetesa-melitusa/
• Ishrana i dijabetes – Beo-lab laboratorije – https://www.beo-lab.rs/ishrana-i-dijabetes/
• Dijabetes, bauk pod kontrolom | Zdrava Dijeta – https://www.zdravadijeta.rs/blog-post/dijabetes-bauk-pod-kontrolom/
• Dijabetes ima svaka deseta osoba na svetu, možemo li dobiti ovu bolest ako jedemo previše slatkiša – eKlinika – https://eklinika.telegraf.rs/zdravlje/109375-dijabetes-ima-svaka-deseta-osoba-na-svetu-mozemo-li-dobiti-ovu-bolest-ako-jedemo-previse-slatkisa
• PDF – https://phaidrabg.bg.ac.rs/open/o:31644