Multipla skleroza – Simptomi i kako živeti s MS-om
Oko 7000 osoba u Srbiji boluje od multiple skleroze, što znači da od 1000 ljudi jedna osoba boluje od ovog složenog neurološkog oboljenja. Multipla skleroza (MS) zahvata centralni nervni sistem, napadajući mijelin, zaštitni omotač nervnih vlakana, što dovodi do usporenog ili onemogućenog prenošenja nervnih impulsa. Ova bolest se najčešće dijagnostikuje između 20. i 40. godine života, pri čemu žene češće obolevaju od muškaraca.
Ukratko:
- Multipla skleroza je hronična bolest centralnog nervnog sistema
- Oko 7000 osoba u Srbiji živi sa MS-om
- Bolest se najčešće dijagnostikuje između 20. i 40. godine života
- Žene su više pogođene multiplom sklerozom od muškaraca
- Simptomi multiple skleroze mogu značajno varirati od osobe do osobe
Šta je multipla skleroza i kako nastaje
Multipla skleroza je autoimuno oboljenje koje napada mijelin, zaštitni omotač nervnih vlakana u centralnom nervnom sistemu. Ovaj proces demielinizacije dovodi do stvaranja ožiljaka (skleroza) na nervnim vlaknima, što ometa prenos nervnih signala i uzrokuje različite simptome.
Razumevanje centralnog nervnog sistema
Centralni nervni sistem se sastoji od mozga i kičmene moždine, koji kontrolišu aktivnosti tela. Oštećenje ovih struktura usled autoimunog procesa stoji u osnovi multiple skleroze.
Proces oštećenja mijelina
Kod multiple skleroze, imunski sistem pogrešno napada i uništava mijelin, što dovodi do stvaranja lezija i ožiljaka na nervnim vlaknima. Ovo oštećenje demielinizacije sprečava efikasan prenos nervnih signala, što uzrokuje raznovrsne simptome bolesti.
Faktori rizika za razvoj MS-a
- Genetski faktori – Genetska predispozicija može povećati rizik od razvoja multiple skleroze.
- Faktori okoline – Udaljenost od ekvatora, nedostatak vitamina D i potencijalni virusni okidači mogu doprineti razvoju bolesti.
Tačan uzrok multiple skleroze još uvek nije poznat, ali se smatra da je rezultat kombinacije genetskih i faktora okoline. Ovo autoimuno oboljenje može ozbiljno narušiti kvalitet života obolelih, ali uz pravovremenu dijagnozu i odgovarajuće lečenje, većina pacijenata može postići stabilnu fazu bolesti i dalje voditi produktivan život.
„Ljudi s MS-om su skloniji bržem gubitku moždanog volumena, što može imati značajne efekte na kognitivne funkcije i opšte zdravlje mozga.“
Učestalost multiple skleroze u svetu i Srbiji
Multipla skleroza je neurodegenerativna bolest koja pogađa oko 2,8 miliona ljudi širom sveta. Iako se može javiti u svim delovima sveta, njena incidencija i prevalencija variraju značajno u zavisnosti od geografske distribucije.
Podaci pokazuju da je epidemiologija MS-a neravnomerno raspodeljena na globalnom nivou. Prevalencija multiple skleroze je pet puta veća u severnim delovima Sjedinjenih Američkih Država, Kanadi i Evropi nego u tropskim regijama i na Dalekom istoku. Bolest je takođe češća kod belaca nego kod crne rase i Azijata.
U Srbiji, trenutno postoji preko 9.000 registrovanih slučajeva multiple skleroze. Međutim, samo 12% pacijenata sa MS-om u Srbiji prima adekvatnu terapiju, dok je oko 1.083 pacijenata imalo pristup terapiji prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO). Ovo predstavlja značajan izazov u pružanju neophodne zdravstvene zaštite ovim pacijentima.
Studije pokazuju da multipla skleroza najčešće pogađa osobe između 20 i 40 godina starosti, a da je incidencija kod žena gotovo duplo veća u poređenju sa muškarcima. Prosečan životni vek pacijenata sa multiplom sklerozom je takođe kraći za šest do deset godina u odnosu na opštu populaciju.
Iako trenutno nema definitivnog leka, pravovremeno i adekvatno lečenje može značajno poboljšati kvalitet života pacijenata sa multiplom sklerozom. Stoga je rana dijagnostika i pristup modernim terapijskim mogućnostima od ključne važnosti za poboljšanje ishoda ove hronične bolesti.
Osnovni oblici multiple skleroze
Multipla skleroza (MS) je hronično autoimuno oboljenje centralnog nervnog sistema, a postoje tri osnovna oblika ove bolesti. Svaki od ovih oblika karakterišu različit tok bolesti i dinamika napredovanja simptoma.
Relapsno remitentna MS
Relapsno remitentna multipla skleroza (RRMS) je najčešći oblik MS-a, koji pogađa oko 85% obolelih. Ovu formu bolesti karakterišu povremeni periodi pogoršanja (relapsi) praćeni periodima oporavka (remisije), u kojima simptomi mogu u potpunosti ili delimično povući.
Sekundarno progresivna MS
Sekundarno progresivna multipla skleroza (SPMS) se razvija kod nekih pacijenata sa RRMS-om. U ovom slučaju, simptomi postepeno napreduju, bez jasno definisanih relapsa i remisija.
Primarno progresivna MS
Primarno progresivna multipla skleroza (PPMS) je najređi oblik, koji se javlja kod oko 10% pacijenata. Karakteriše je postepeno pogoršanje simptoma od samog početka bolesti, bez jasnih relapsa i remisija.
Poznavanje različitih formi multiple skleroze je važno za pravovremenu i adekvatnu dijagnozu, kao i za primenu odgovarajuće terapijske strategije. Svaki od ovih oblika zahteva specifičan pristup u lečenju i praćenju pacijenta.
Multipla skleroza – Simptomi i kako živeti s MS-om
Život sa multiplom sklerozom (MS) zahteva prilagođavanje i razumevanje najčešćih simptoma ove hronične bolesti. Simptomi MS-a mogu značajno uticati na kvalitet života, ali postoje strategije za njihovo efikasno upravljanje. Razumevanje i briga okolina ključni su za pružanje podrške osobama sa multiplom sklerozom.
Najčešći simptomi multiple skleroze uključuju umor, probleme sa ravnotežom, poremećaje vida, bol, slabost mišića, kognitivne poteškoće i probleme sa mokraćnim sistemom. Ovi simptomi mogu znatno uticati na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Međutim, kombinacijom prilagođavanja i odgovarajućeg lečenja, većina ljudi sa MS-om može nastaviti da vodi aktivan i ispunjen život.
- Umor je jedan od najčešćih i najnesnosnijih simptoma multiple skleroze, koji utiče na preko 80% obolelih.
- Problemi sa vidom, poput zamagljenog ili dvostrukog vida, pogađaju veliki broj ljudi sa MS-om i mogu biti rani znak bolesti.
- Senzorni simptomi, kao što su utrnulost i žarenje, javljaju se kod preko 80% obolelih od multiple skleroze.
- Problemi sa pokretljivošću i ravnotežom onemogućavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti za mnoge osobe sa MS-om.
Prilagođavanje svakodnevnog života ključno je za održavanje kvaliteta života sa multiplom sklerozom. To može uključivati korišćenje pomagala za kretanje, modifikaciju radnog okruženja, redovne vežbe i usvajanje zdravih životnih navika. Snažna podrška porodice, prijatelja i zdravstvenih radnika pomaže osobama sa MS-om da se nose sa izazovima koje bolest donosi.
| Simptom | Učestalost | Uticaj na kvalitet života |
|---|---|---|
| Umor | Preko 80% | Veliki, utiče na obavljanje svakodnevnih aktivnosti |
| Problemi sa vidom | Učestali | Značajan, mogu ometati svakodnevne aktivnosti |
| Senzorni simptomi | Preko 80% | Umeren, utiču na osećaj i pokretljivost |
| Motorički poremećaji | Česti | Veliki, ometaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti |
Sagledavanje simptoma multiple skleroze i pronalaženje efikasnih načina za njihovo upravljanje ključno je za poboljšanje kvaliteta života osoba sa ovom bolešću. Uz podršku okoline i prilagođavanje svakodnevnih aktivnosti, većina ljudi sa MS-om može nastaviti da vodi ispunjen i aktivan život.
Rani znaci i simptomi MS-a
Multipla skleroza (MS) je kompleksna bolest koja može da izazove različite simptome, od kojih se neki mogu pojaviti na samom početku bolesti. Rani znaci MS-a često uključuju probleme sa vidom, motoričke poremećaje i senzorne smetnje.
Problemi sa vidom
Optički neuritis, odnosno upala očnog živca, je čest rani simptom MS-a. Ovo stanje može uzrokovati zamagljen ili dvostruki vid, što može biti praćeno bolom pri pokretu oka. Problemi sa vidom često su jedan od prvih znakova da nešto nije u redu.
Motorički poremećaji
Motorički poremećaji poput slabosti mišića, poteškoća sa koordinacijom i ravnotežom (ataksija) takođe mogu biti rani simptomi multiple skleroze. Ovi problemi mogu uticati na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti i kretanja.
Senzorni simptomi
Senzorni simptomi kao što su utrnulost, peckanje ili bockanje (parestezija) često se javljaju na početku MS-a. Ovi simptomi mogu početi na jednoj strani tela i širiti se na druge delove. Ekstremni umor (zamor) takođe je čest rani simptom multiple skleroze.
Važno je napomenuti da ovi simptomi mogu varirati od osobe do osobe i da se mogu pojavljivati i nestajati tokom vremena. Rano prepoznavanje ranih znakova multiple skleroze može pomoći u bržem postavljanju dijagnoze i pravovremenom započinjanju odgovarajućeg lečenja.
„Rani simptomi MS-a često variraju, ali mogu uključivati probleme sa vidom, motoričke poremećaje i senzorne smetnje. Rano prepoznavanje ovih znakova je ključno za blagovremenu dijagnozu i lečenje.“
Dijagnostikovanje multiple skleroze
Otkrivanje multiple skleroze može biti kompleksan i dugotrajan proces. Ne postoji pojedinačni test koji može sa sigurnošću potvrditi dijagnozu. Umjesto toga, ljekari koriste kombinaciju različitih metoda kako bi došli do konačne dijagnoze.
Proces dijagnostikovanja obično uključuje:
- Detaljnu anamnezu i neurološki pregled – Doktor postavlja pitanja o simptomima i istoriji bolesti, te vrši fizički pregled kako bi provjerio reflekse i pokretljivost.
- MRI skeniranje mozga i kičmene moždine – Ovo je najvažnija dijagnostička metoda, koja pomaže u otkrivanju lezija karakterističnih za multiplu sklerozu.
- Lumbalna punkcija – Vađenje i analiza cerebrospinalne tečnosti, koja može ukazati na prisutvo inflamacije.
- Evocirani potencijali – Testovi koji mjere brzinu provođenja živčanih impulsa i otkrivaju područja eventualne demijelinizacije.
Konačna dijagnoza se postavlja tek kada se isključe ostala stanja i utvrdi postojanje oštećenja u različitim dijelovima centralnog nervnog sistema u različitim vremenskim periodima.
„Za postavljanje konačne dijagnoze multiple skleroze neophodno je postojanje dokaza o lezijama u različitim dijelovima centralnog nervnog sistema, koje su nastale u različitim vremenskim periodima.“
Pravovremeno otkrivanje i dijagnostikovanje bolesti ključno je za adekvatno liječenje i kvalitetan život osoba sa multiplom sklerozom.
Fizičke aktivnosti i život sa MS-om
Redovna fizička aktivnost ima važnu ulogu u upravljanju multiplom sklerozom (MS) i očuvanju kvaliteta života. Raznolike vežbe mogu pomoći u održavanju mišićne snage, fleksibilnosti, ravnoteže i aerobne kondicije, što je od ključne važnosti za ljude koji žive sa MS-om.
Preporučene vežbe
Stručnjaci preporučuju sljedeće vrste fizičkih aktivnosti za osobe sa MS-om:
- Aerobne vežbe niskog intenziteta – poput hodanja, vožnje bicikla ili plivanja, koje pomažu u poboljšanju kardiovaskularne funkcije i izdržljivosti.
- Vežbe istezanja – koje povećavaju fleksibilnost mišića i zglobova te pomažu u smanjenju spazama.
- Joga – koja kombinirajući pokrete, disanje i meditaciju, pomaže u poboljšanju ravnoteže, snage i fleksibilnosti.
- Hidroterapija – vežbe u vodi koje olakšavaju kretanje i smanjuju opterećenje na zglobove.
Ograničenja i prilagođavanja
Međutim, važno je prilagoditi aktivnosti individualnim mogućnostima i ograničenjima. Neki pacijenti mogu imati poteškoće sa zamorom ili pregrevanjem tokom vježbanja, pa je potrebno prilagoditi intenzitet i trajanje vježbi. Savjetovanje sa fizioterapeutom može pomoći u kreiranju odgovarajućeg programa vježbi.
Ključno je slušati vlastito tijelo i prilagoditi aktivnosti dnevnim promjenama simptoma. Redovne pauze, odmor i dobra hidratacija također su važni za sprečavanje pregrijavanja i umora.
„Fizička aktivnost je ključna za održavanje funkcionalnosti i kvaliteta života kod obolelih od multiple skleroze. Kroz stručno vođenu rehabilitaciju, osobe sa MS-om mogu postići značajno poboljšanje mobilnosti, snage i opšteg zdravstvenog stanja.“
Lečenje i terapijske mogućnosti
Lečenje multiple skleroze (MS) usmereno je na usporavanje napredovanja bolesti, upravljanje simptomima i unapređenje kvaliteta života pacijenata. Imunomodulatorna terapija, poput beta interferona i glatiramer acetata, može smanjiti učestalost relapsa i usporiti progresiju bolesti.
Kortikosteroidi se često primenjuju za brže oporavljanje od teških relapsa. Simptomatska terapija obuhvata lekove za ublažavanje specifičnih simptoma, poput spazma, bola ili problema sa mokrenjem.
Ključnu ulogu u održavanju funkcionalnosti pacijenata ima rehabilitacija, uključujući fizikalnu terapiju i radnu terapiju. Dodatno, komplementarni tretmani poput akupunkture ili refleksologije mogu pružiti dodatnu podršku.
Važno je naglasiti da, iako ne postoji lek za multiplu sklerozu, postojeće terapijske mogućnosti mogu značajno unaprediti kvalitet života pacijenata i usporiti napredovanje bolesti.
„Inovativni lekovi doprinose za oko 75% poboljšanja u očekivanom životnom veku u periodu od 2000. do 2009. godine.“
Podrška porodice i okoline
Za osobe sa multiplom sklerozom (MS-om), podrška porodice i okoline od ključnog je značaja. Ova podrška uključuje dva ključna aspekta – emocionalnu podršku i praktičnu pomoć u svakodnevnom životu.
Emocionalna podrška
Članovi porodice i bliski prijatelji imaju ključnu ulogu u pružanju emocionalne podrške osobama sa MS-om. Razumevanje, strpljenje i otvorena komunikacija ključni su elementi ove podrške. Važno je da članovi porodice budu informisani i edukovani o prirodi bolesti, njenim simptomima i izazovima sa kojima se oboleli suočavaju.
Praktična pomoć u svakodnevnom životu
Pored emocionalne podrške, praktična pomoć u obavljanju svakodnevnih aktivnosti može značajno olakšati život osobama sa MS-om. Ovo može uključivati pomoć u prilagođavanju kućnog okruženja, asistenciju u obavljanju kućnih poslova, kao i podršku u održavanju socijalnog života i aktivnosti.
Grupe za podršku mogu takođe biti izuzetno korisne, pružajući priliku za razmenu iskustava i saveta sa drugim osobama koje se nose sa sličnim izazovima. Psihološka podrška, bilo kroz individualno savetovanje ili grupne terapije, može pomoći u suočavanju sa emocionalnim aspektima bolesti.
Socijalna inkluzija i, gde je to moguće, održavanje radne sposobnosti takođe su važni aspekti sveobuhvatne podrške osobama sa MS-om. Uz razumevanje i pomoć okoline, one mogu nastaviti da vode aktivan i ispunjen život uprkos izazovima koje nosi multipla skleroza.
Kvalitet života sa multiplom sklerozom
Živeti sa multiplom sklerozom (MS) predstavlja značajan izazov, ali sa pravom podrškom i prilagođavanjem, osobe koje se suočavaju sa ovim stanjem mogu postići visok kvalitet života. Adaptacija, očuvanje mentalnog zdravlja i samoefikasnost su ključni faktori koji utiču na kvalitet života sa MS-om.
MS može uzrokovati fizičke simptome poput umora, slabosti mišića i problema sa kretanjem, što može otežati svakodnevne aktivnosti. Međutim, odgovarajućom terapijom i planiranjem ovih aktivnosti, osobe sa MS mogu nastaviti da vode normalan život. Pružanje socijalne podrške od strane porodice, prijatelja i zdravstvenih radnika takođe može značajno doprineti kvalitetu života.
Osim fizičkih simptoma, MS može uticati i na mentalno zdravlje, izazivajući promene raspoloženja, anksioznost i depresiju. Usvajanje tehnika upravljanja stresom i redovna psihološka podrška igraju ključnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja i ukupnog kvaliteta života.
Samoefikasnost, odnosno vera u sopstvenu sposobnost da se nose sa izazovima koje postavlja MS, takođe je bitan faktor. Istraživanja pokazuju da osobe sa MS-om koje imaju visok nivo samoefikasnosti bolje upravljaju simptomima i održavaju bolji kvalitet života.
„Podrška, tolerancija i prilagođavanje aktivnosti su ključni faktori za poboljšanje kvaliteta života osoba koje imaju multiplu sklerozu.“
U konačnici, adaptacija na promene koje donosi MS, održavanje mentalnog zdravlja, negovanje samoefikasnosti i oslanjanje na socijalnu podršku predstavljaju vitalne komponente u postizanju višeg kvaliteta života sa ovim hroničnim stanjem.
Zaključak
Multipla skleroza je složeno neurološko stanje koje zahteva sveobuhvatan pristup u dijagnostici, lečenju i upravljanju simptomima. Iako trenutno ne postoji lek, napredak u razumevanju ove bolesti i razvoj novih terapijskih opcija stvaraju nade za bolje upravljanje multiplom sklerozom u budućnosti.
Rana dijagnoza i pravovremeno započinjanje terapije ključni su za usporavanje progresije bolesti. Holističi pristup koji uključuje medicinsko lečenje, rehabilitaciju, psihološku podršku i prilagođavanje životnog stila može značajno unaprediti kvalitet života osoba sa multiplom sklerozom.
Kontinuirana istraživanja MS-a i razvoj novih perspektiva lečenja obećavaju dalji napredak u borbi protiv ove bolesti. Ulaganje u ranu dijagnozu i prihvatanje holističkog pristupa mogu znatno unaprediti upravljanje multiplom sklerozom i poboljšati ishode lečenja ovih pacijenata.
FAQ
Šta je multipla skleroza?
Ko najčešće obolijeva od multiple skleroze?
Koji su simptomi multiple skleroze?
Koji su uzroci multiple skleroze?
Koliko je rasprostranjena multipla skleroza u svetu i Srbiji?
Koji su osnovni oblici multiple skleroze?
Kako se živi sa multiplom sklerozom?
Koji su rani znaci multiple skleroze?
Kako se dijagnostikuje multipla skleroza?
Kako fizičke aktivnosti utiču na život sa multiplom sklerozom?
Kako se leči multipla skleroza?
Kolika je uloga podrške porodice i okoline u životu sa multiplom sklerozom?
Kako se može unaprediti kvalitet života osoba sa multiplom sklerozom?
Izvori:
- Sve o multiploj sklerozi – mijelin, da li je multipla skleroza nasledna – https://www.stetoskop.info/bolesti-nervnog-sistema-neurologija/sve-o-multiploj-sklerozi
- Multipla skleroza -Koji su simptomi, i kako živeti sa mu… – https://karl-dietz.rs/2024/10/09/multipla-skleroza/
- Kako izgleda multipla skleroza u vašem mozgu – Neuronet – https://neuronet.rs/ms/ms-novosti/kako-izgleda-multipla-skleroza-u-vasem-mozgu/
- Kako MS utiče na vid? – Neuronet – https://neuronet.rs/ms/kako-ms-utice-na-vid/
- Multipla skleroza – https://sr.wikipedia.org/wiki/Multipla_skleroza
- Skoro svi oboleli od multiple skleroze u Srbiji bez terapije – https://www.slobodnaevropa.org/a/multiple-skleroza-lekovi-srbija/30240594.html
- Miloš Timotijević prvi put iskreno o bolesti svoje majke – https://www.rts.rs/lat/magazin/Zdravlje/5330044/dr-olivera-tamas-milos-timotijevic-multipla-skleroza-simptomi-lecenje.html
- HeMED – Pregled poremećaja osobnosti – https://hemed.hr/Default.aspx?sid=19802
- Multipla skleroza (MS) i njeni simptomi – https://www.ottobock.com/sr-rs/stanja/klinicke-slike-i-simptomi/multipla-skleroza-nova
- Sve Što Trebate Znati O Simptomima I Lečenju – Vaša Medicinska Sestra – https://vasamedicinskasestra.rs/borba-s-multiplom-sklerozom-sve-sto-trebate-znati-o-simptomima-i-lecenju/
- Živeti sa multiplom sklerozom – Oblakoder – https://www.oblakodermagazin.rs/ziveti-sa-multiplom-sklerozom/
- Kako je živeti u Srbiji sa multipla sklerozom – https://mondo.rs/Magazin/Zdravlje/a1015477/Multipla-skleroza-simptomi-postavljanje-dijagnoze-lecenje.html
- ms u fokusu – https://msplatforma.org.rs/wp-content/uploads/2021/08/Starenje-sa-MS-.pdf
- PDF – https://multiplaskleroza.org.rs/wp-content/uploads/2021/07/MS-brosura-A4-HAJDE-DA-ZIVIMO-SA-MS-f.pdf
- Rani znaci multipla skleroze – Neuronet – https://neuronet.rs/ms/rani-znaci-multipla-skleroze/
- Ivana se jedno jutro probudila slepa, a onda saznala da boluje od opake bolesti! Godinu dana kasnije podelila je svoje iskustvo na društvenim mrežama – https://informer.rs/drustvo/vesti/963010/multipla-skleroza-bolest-ispovesti-borba
- MS i bol u leđima: 8 razloga zašto se javlja – Neuronet – https://neuronet.rs/ms/ms-i-bol-u-ledjima-8-razloga-zasto-se-javlja/
- 7 najvećih mitova o multiploj sklerozi – Neuronet – https://neuronet.rs/ms/7-najvecih-mitova-o-multiploj-sklerozi/
- Zamućen vid, trnci i neravnoteža mogu biti znaci ozbiljne bolesti: Prepoznajte na vreme simptome ovog podmuklog stanja! – https://stil.kurir.rs/lepi-zdravi/medicina/126659/zamucen-vid-trnci-i-neravnoteza-mogu-biti-znaci-ozbiljne-bolesti-prepoznajte-na-vreme-simptome-ovog-podmuklog-stanja
- PDF – https://www.dlv.org.rs/wp-content/uploads/2023/02/MedicinskiPregled5-6-2010comp.pdf
- PDF – https://www.zdravlje.gov.rs/view_file.php?file_id=677&cache=sr
- PDF – https://inovia.rs/wp-content/uploads/2020/10/Vrednost-inovacija-2020.pdf
- Što je Multipla skleroza i može li se liječiti ? – Obitelj.HR – https://www.obitelj.hr/sto-je-multipla-skleroza-i-kako-se-lijeci-kako-se-zivi-s-njom/
- Bavila sam se trčanjem, radila posao koji volim, a onda mi je otkrivena multipla skleroza. Evo kako sam to iskoristila da okrenem novi list – https://www.telegram.hr/super1/life/multipla-je-bolest-s-kojom-moramo-nauciti-zivjeti-jer-nas-ona-svako-malo-podsjeti-da-je-tu-ovo-je-majina-prica/
- Multipla skleroza – Terrapromo – https://terrapromo.eu/multipla-skleroza/
- Kako izgleda život sa osobom koja ima MS? – Neuronet – https://neuronet.rs/ms/kako-izgleda-zivot-sa-osobom-koja-ima-ms/
- Kako olakšati svakodnevni život sa multiplom sklerozom – Neuronet – https://neuronet.rs/ms/ms-novosti/kako-olaksati-svakodnevni-zivot-sa-multiplom-sklerozom/
- Kako liječenje utječe na razvoj multiple skleroze – https://www.plivazdravlje.hr/aktualno/clanak/32535/Kako-lijecenje-utjece-na-razvoj-multiple-skleroze.html
- multipla skleroza | MS Tim Hrvatska – https://mstim.hr/tag/multipla-skleroza/
