Astma – Simptomi, uzroci i kontrola bolesti

Procenjuje se da u svetu od astme boluje oko 350 miliona ljudi, a projekcije ukazuju da će se taj broj u narednih deset godina povećati za dodatnih 150 miliona. Astma je hronična opstruktivna zapaljenska bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju. Ovu bolest karakteriše snažan imunološki odgovor i hronična upala traheobronhijalnog stabla, što rezultira simptomima poput otežanog disanja, zviždanja u grudima i napada kašlja.

Bronhijalna astma se javlja u epizodama, sa akutnim pogoršanjima i periodima bez simptoma. Broj obolelih od ove hronične bolesti disajnih puteva varira u zavisnosti od geografskog područja, a u Srbiji se procenjuje da od nje boluje 1% – 3% populacije. Uprkos modernim terapijskim pristupima, ova respiratorna infekcija i dalje predstavlja značajan javno-zdravstveni problem.

Ključni zaključci:

• Astma je hronična opstruktivna zapaljenska bolest disajnih puteva
• Simptomi uključuju otežano disanje, zviždanje u grudima i kašalj
• Broj obolelih od bronhijalne astme u svetu raste
• U Srbiji se procenjuje da od astme boluje 1% – 3% populacije
• Uprkos modernim terapijskim pristupima, astma i dalje predstavlja značajan zdravstveni problem

Šta je astma i kako nastaje

Astma je hronična upalna bolest disajnih puteva koja se karakteriše inflamacijom disajnih puteva, hiperreaktivnošću bronhija i opstrukcijom disajnih puteva. Ova kombinacija simptoma dovodi do otežanog disanja, zviždanja u grudima i napada kašlja. Astma je bolest koja može značajno narušiti kvalitet života obolelih, posebno ako nije adekvatno kontrolisana.

Definicija i osnovne karakteristike

Astma se definiše kao hronična inflamatorna bolest disajnih puteva u kojoj mnoge ćelije i ćelijski elementi imaju ulogu. Ova inflamacija dovodi do povećane osetljivosti disajnih puteva na različite okidače, što rezultira ponavljajućim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudima i kašlja, posebno noću i u ranim jutarnjim časovima.

Mehanizam nastanka astme

Mehanizam nastanka astme uključuje složenu imunološku reakciju na razne spoljašnje agense, kao što su alergeni, iritanti ili infekcije. Ova reakcija dovodi do oslobađanja hemijskih supstanci koje izazivaju inflamaciju disajnih puteva, njihovu hiperreaktivnost i posledičnu opstrukciju disajnih puteva. Ovaj patofiziološki proces karakteriše reverzibilno sužavanje disajnih puteva, što otežava disanje.

Epidemiologija bolesti

Astma se smatra bolešću savremenog društva i epidemijom 21. veka. Prevalencija astme je u značajnom porastu od 1970-ih godina, sa procenjenih 235 do 300 miliona obolelih širom sveta. Broj umrlih od astme je oko 250.000 ljudi godišnje. Astma češće pogađa decu i tinejdžere, sa tendencijom smanjenja učestalosti u odraslom dobu.

Glavni uzroci i faktori rizika za razvoj astme

Astma je kompleksno oboljenje sa mnogobrojnim uzrocima i faktorima rizika. Ovi faktori se mogu podeliti na spoljašnje i unutrašnje. Spoljašnji faktori uključuju zagađenje vazduha, globalno zagrevanje, urbanizaciju i povećanu izloženost alergenima. Unutrašnji faktori obuhvataju genetsku predispoziciju, način života, ishranu, pušenje, učestale infekcije, gojaznost i smanjenu fizičku aktivnost.

Istraživanja pokazuju da alergeni igraju ključnu ulogu u razvoju astme. Najčešći alergeni koji mogu uzrokovati astmatične simptome su kućna prašina, grinje, buđ, životinjska dlaka i polen. Osobe sa atopijskom konstitucijom i sklonosti ka alergijama imaju veći rizik od razvoja astme.

Pored toga, faktori poput zagađenja vazduha i klimatskih promena takođe mogu doprineti porastu broja obolelih od astme. Urbanizacija i promene u životnom okruženju dovode do češćeg kontakta sa alergenima, što povećava verovatnoću senzibilizacije i razvoja astme.

Prevencija i adekvatna kontrola ovih faktora rizika predstavlja ključ u uspešnom upravljanju i kontroli astme.

Genetski faktori i nasledna komponenta astme

Nasledje igra znacajnu ulogu u nastanku astme, ali ne garantuje razvoj bolesti. Nasleduje se sklоnоst, a ne sama bоlеst. Atopija, genetska sklоnоst imunоg sistema da prоizvоdi antitela na uоbicajene alеrgеnе, je glavni faktor rizika za razvоj astmе kod decе.

Atopijski dеrmatitis (еkcem) i alеrgijski rinitis (pоlеnska kijavica) mоgu biti rani pоkazatelji rizika za razvоj astmе kod decе. Оva alеrgijska stanja cеstо prеtеcu javljanju astmе i ukаzuju na kоmplеksnu pоvеzаnоst imunоlоskоg оdgоvоrа i gеnеtskih prеdispоzicija koje pridonose оtkrivanju astmе.

Kљucno је naglasiti da prisustvо аlеrgijskih bоlеsti u pоrоdici i ličnа prošlоst atopije mоgu pоvećati rizik оd rаzvоja astmе, ali nе znаče nužnо dа će sе bоlеst rаzviti. Pоtrеbnо je rаzu-mеti dа nasledje prеdstavlja sklоnоst, a nе determinisanu оsуdu.

Alergeni i spoljašnji okidači astme

Astma je hronično inflamatorno oboljenje disajnih puteva, često izazvano različitim alergijskim i nealergijskim faktorima. Među glavne inhalacione alergene koji mogu pokrenuti astmatične simptome spadaju:

• Prašina i grinje – One su jedan od najčešćih uzroka astme, naročito u zatvorenom prostoru.
• Životinjska dlaka – Dlake, perje i pljuvačka kućnih ljubimaca mogu uzrokovati simptome astme.
• Poleni – Sezonski polenski alergeni iz trava, korova i drveća mogu izazvati astmatične napade.
• Buđ – Različite vrste buđi, posebno u vlažnim prostorijama, predstavljaju okidač za astmu.

Pored ovih inhalacionih alergena, postoje i spoljašnji okidači koji mogu pogoršati astmatične simptome:

1. Zagađen vazduh – Dim, suzavci i isparenja mogu izazvati astmatične napade.
2. Profesionalni faktori – Prašina, hemikalije i isparenja na radnom mestu mogu biti okidači.
3. Fizička aktivnost – Vežbanje, naročito u hladnom i suvom vazduhu, može biti okidač.

Kontrola i izbegavanje ovih alergena i okidača od ključne su važnosti za efikasno upravljanje astmom.

„Tačni uzroci astme nisu u potpunosti razjašnjeni, ali smatra se da je nedavni porast broja obolelih povezan sa promenama u životnoj sredini i epigenetici.“

Astma – Simptomi, uzroci i kontrola bolesti

Astma je često hronično oboljenje dišnih puteva koje karakteriše dispneja, vizing i kašalj. Ovi simptomi mogu se pogoršavati tokom noći, dovodeći do specifičnih „noćnih napada astme“. Najteži oblik astme, poznat kao status astmatikus, predstavlja životno ugrožavajuće stanje koje zahtijeva hitnu medicinsku intervenciju.

Karakteristični simptomi

Glavni simptomi astme uključuju otežano disanje (dispneja), piskanje u grudima (vizing) i učestalo kašljanje. Ovi simptomi mogu biti izazvani izloženošću različitim okidačima, poput alergena, zagađenja vazduha ili tjelesnog napora.

Noćni napadi i njihove specifičnosti

Astma se često pogoršava tokom noći, sa čestim „noćnim napadima“ koji se obično javljaju između 2 i 4 sata ujutro. Ovi napadi karakterišu se naglim pogoršanjem dispneje, uz ubrzano disanje, znojenje i strah kod bolesnika.

Status astmatikus

Status astmatikus predstavlja najteži oblik astme, u kojem se simptomi drastično pogoršavaju i bolesnik postaje životno ugrožen. Pored otežanog disanja, mogu se javiti i iritacija nosa i grla, pritisak u grudima i otežan govor.

Kontrola astme zahtijeva pravovremeno liječenje akutnih napadaja, identifikaciju i izbjegavanje faktora koji pogoršavaju bolest, te prilagodbu terapije prema težini simptoma. Odgovarajuća kombinacija lijekova za prevenciju i brzo ublažavanje simptoma ključna je za uspješno upravljanje ovim hroničnim oboljenjем.

Dijagnostičke metode i postupci

Dijagnoza astme se postavlja na osnovu anamneze, fizikalnog pregleda i ispitivanja plućne funkcije. U Alergološkoj ambulanti Instituta za plućne bolesti Vojvodine obavljaju se detaljni pregledi i sveobuhvatna alergološka testiranja.

Alergija na inhalatorne alergene najčešće se utvrđuje kožnim testom ili određivanjem specifičnih antitela u krvi. Plućna funkcija se ispituje savremenim spirometrijskim aparatima, koji omogućavaju preciznu procenu plućnih volumena i protoka.

Po potrebi se sprovode i dodatni dijagnostički postupci, poput bronhoprovokacijskog testa, kako bi se postavila što preciznija dijagnoza. Samo sveobuhvatnom dijagnostikom moguće je identifikovati uzroke i okidače astme kod svakog pojedinačnog pacijenta.

„Pravilna dijagnoza astme i određivanje njenih uzroka ključ su uspešnog lečenja i kontrole bolesti.“

Savremeni pristupi u lečenju astme

Lečenje astme zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje dve ključne grupe lekova – one za brzo otklanjanje simptoma i one za prevenciju i kontrolu bolesti. Prednost se daje inhalatornom načinu primene lekova, jer on omogućava direktno dostavljanje aktivnih supstanci do disajnih puteva.

Preventivna terapija

Antiinflamatorni lekovi, poput inhalatornih kortikosteroida, predstavljaju osnovu preventivne terapije. Ovi lekovi deluju na smanjenje hroničnog zapaljenja disajnih puteva, što je ključno za uspostavljanje i održavanje kontrole nad kliničkim manifestacijama astme.

Bronhodilatatori i njihova primena

• Bronhodilatatori pružaju trenutno olakšanje simptoma poput otežanog disanja, kašlja i stvrdnjavanja disajnih puteva. Oni se primenjuju po potrebi radi ublažavanja akutnih napada.
• Stepenovani pristup u terapiji astme podrazumeva primenu različitih grupa lekova u zavisnosti od težine i kontrole bolesti.
• Imunoterapija se sprovodi sublingvalno (pod jezik) kod pacijenata sa alergijskim rinitisom radi prevencije razvoja astme.

Cilj savremenog lečenja astme je uspostavljanje i održavanje kontrole nad kliničkim manifestacijama bolesti. Adekvatna terapija značajno poboljšava kvalitet života pacijenata i smanjuje rizik od komplikacija.

Prevencija i kontrola astmatičnih napada

Uspešna prevencija astme zahteva cjelovit pristup koji uključuje izbjegavanje izloženosti alergenima i drugim okidačima, redovnu terapiju i pažljivo praćenje simptoma. Ključne mjere za sprječavanje astmatičnih napada obuhvataju identifikaciju ličnih okidača, smanjenje izloženosti rizičnim čimbenicima i uspostavljanje partnerskog odnosa između pacijenta i zdravstvenog tima.

Jedan od prvih koraka je izbjegavanje alergena poput kućne prašine, životinjskih dlaka, polena i drugih supstanci koje mogu izazvati simptome. Obavljanje redovnih pregleda i praćenje stanja bolesti omogućuje prilagodbu tretmana i blagovremeno reagiranje na pogoršanja. Redovna upotreba propisanih lijekova, kao dio redovne terapije, presudna je za postizanje adekvatne kontrole astme i sprječavanje napada.

• Izbjegavanje poznatih alergena i drugih okidača
• Redovni ljekarski pregledi i praćenje simptoma
• Dosljedna primjena propisane terapije

Partnerstvo između pacijenta i zdravstvenog tima, uključujući otvorenu komunikaciju i zajedničko donošenje odluka, ključno je za efikasno upravljanje astmom. Ovaj sveobuhvatni pristup omogućuje pacijentima da preuzmu aktivnu ulogu u kontroli svoje bolesti i unaprijede kvalitet života.

„Prevencija astmatičnih napada zahtijeva pažljivo prilagođavanje životnog stila i kontinuiranu saradnju sa zdravstvenim timom.“

Promene životnog stila i mere opreza

Življenje sa astmom zahteva promene u životnom stilu kako bi se smanjio rizik od napada i poboljšalo opšte zdravlje. Dve važne oblasti su uređenje životnog prostora i fizička aktivnost.

Uređenje životnog prostora

Redovno čišćenje i održavanje higijena doma ključni su za kontrolu astme. Preporučuje se upotreba antialergijskih navlaka za posteljinu, smanjenje vlažnosti u domu i izbegavanje duvanskog dima. Ove zdrave navike mogu značajno doprineti smanjenju koncentracije alergena u životnom prostoru.

Fizička aktivnost i astma

Fizička aktivnost je poželjna za osobe sa astmom, ali zahteva oprez. Vežbe na hladnom i suvom vazduhu mogu izazvati astmatične napade, stoga je kontrolisana fizička aktivnost ključna. Plivanje se smatra jednom od najboljih aktivnosti za osobe sa astmom, jer izlaganje vlažnom i toplom vazduhu može pomoći u sprečavanju napada.

Promene životnog stila i redovne mere opreza mogu značajno poboljšati kvalitet života i smanjiti učestalost astmatičnih simptoma.

„Redovno čišćenje i održavanje higijena doma ključni su za kontrolu astme.“

Zaključak

Astma je hronična bolest koja se može uspešno kontrolisati uz pravilnu kontrolu astme, primenu odgovarajućih lekova i promene životnog stila. Ključni faktori za uspešno upravljanje astmom su rano otkrivanje bolesti, redovna primena lekova, edukacija pacijenata i izbegavanje okidača simptoma. Savremeni pristupi lečenju astme omogućavaju većini pacijenata da vode normalan i aktivan život, bez značajnih ograničenja u svakodnevnim aktivnostima, što doprinosi kvalitetu života obolelih.

Rana dijagnoza i adekvatna dugoročna terapija su od suštinskog značaja za kontrolu astme. Usvajanje pravilnih obrazaca ponašanja, poput redovne fizičke aktivnosti i izbegavanja zagađenja vazduha, takođe može doprineti sprečavanju pogoršanja bolesti. Sveobuhvatni pristup lečenju, uz aktivno uključivanje i edukaciju pacijenata, ključ su uspešne kontrole ove hronične bolesti.

Iako se astma ne može u potpunosti izlečiti, savremeni medicinski tretman i promene u životnom stilu omogućavaju većini obolelih da postignu dobru kontrolu simptoma i vodu kvalitetan život. Kontinuirano praćenje i prilagođavanje terapije prema individualnim potrebama svakog pacijenta ključni su za dugoročnu uspešnost u suzbijanju astme.

Везе ка изворима

• Bronhijalna astma – simptomi, zamaranje, lečenje, J45 – https://www.stetoskop.info/bolesti-pluca-i-organa-za-disanje-pulmologija/bronhijalna-astma
• Astma | Šta je astma, dijagnostika i lečenje astme – https://www.pulmologija.rs/astma-dijagnoza-simptoma-astme-i-lecenje/
• Astma – https://sh.wikipedia.org/wiki/Astma
• Bronhijalna astma – Kamenica – Institut za plucne bolesti – https://www.ipb-ild.edu.rs/sr/za-pacijente/o-plucnim-bolestima/bronhijalna-astma
• Astma – simptomi i liječenje – https://www.vasezdravlje.com/bolesti-i-stanja/astma-simptomi-i-lijecenje
• HeMED – Astma – https://hemed.hr/Default.aspx?sid=15940
• Kako se dobija astma? Objašnjenje uzroka kod dece i odraslih – https://www.drjaric.rs/kako-se-dobija-astma-objasnjenje-uzroka-kod-dece-i-odraslih/
• HeMED – Astma u djece – https://hemed.hr/Default.aspx?sid=19040
• PDF – https://core.ac.uk/download/296592041.pdf
• Astma – https://sr.wikipedia.org/sr-el/Астма
• Astma – https://www.plivazdravlje.hr/bolest-clanak/bolest/191/Astma.html
• Astma – uzroci, vrste, simptomi i liječenje – https://krenizdravo.dnevnik.hr/zdravlje/bolesti-zdravlje/astma-uzroci-vrste-simptomi-i-lijecenje
• PDF – https://govorimoorakupluca.com/wp-content/uploads/2021/09/ASTMA-STO-JE-TO-informacijska-knjizica.pdf
• HeMED – Astma – https://hemed.hr/Default.aspx?sid=14504
• Astma i GERB – https://www.plivazdravlje.hr/aktualno/clanak/34919/Astma-i-GERB.html
• Bronhijalna astma – https://www.slideshare.net/DejanaDeki/bronhijalna-astma
• PDF – https://ginasthma.org/wp-content/uploads/2021/11/GINA-2021-Serbian-Pocket-Guide.pdf
• PDF – https://www.ipb-ild.edu.rs/images/ARHIVA/brosure/Brosura_pacijenti_Astma_165x235.pdf
• Astma: Put od razumevanja do kontrole – https://bol.rs/astma/
• Mapa sajta – https://bol.rs/mapa-sajta/
• PDF – https://www.beograd94.rs/images/casopis/2013/Halo_194_03_2013.pdf
• Astma i rizik kod virusnih infekcija – https://www.plivazdravlje.hr/aktualno/clanak/36084/Astma-i-rizik-kod-virusnih-infekcija.html
• Astma kod dece: Uzroci, simptomi i znaci i lečenje – Prime Medical Kids – Dečja Pedijatrija – https://www.primemedicalkids.rs/astma-kod-dece-2/
• Astma: poremećaj disanja koji zahtijeva pažnju – Ordinacija dr. Diana Petričević – https://ordinacija-petricevic.hr/astma/